Iskra života
Jutro steže vazduh se bori
Kapljice more kupaju snažno
Ravnica pljuje po brijegu i gori
Promiče pipke podmuklo lažno
Dogorjeva baklja lomljenih nogu
Samo još krov dogorio nije
Drhtavo ruka na prelom pazi
Budno oko svoj pogled krije
Zelen se divi crvenom cvijetu
Prostrta staza pobrkano žuta
Laste ka jugu krenuše hitro
Strgoše nemani iznošenog kaputa
Postolje drhti dok duše govore
Ne može nijemost u tudje biti
Duboko skrivene bezdušne odore
Dok iskru života uzeše piti.
Nermina Adzovic Mustagrudic
