RUŽA I TRNJE
Život ovaj, malo težak, malo fin,
malo mirisna ruža, malo trn.
Red bola i tuge, pa red sreće,
i tako to, sve do kraja se kreće.
Ponekad, te malo baci u dubine,
pa te opet, digne u visine.
Malo patnje, tuge i bola,
pa opet, malo sreće i miline.
Kao ringišpil, vrti nas u krug,
malo ti dušman, pa malo drug.
I kad te u ponor baci, da padneš,
pomogne ti opet, da se vratiš.
Tako je to, sa životom druže,
više je trnja, nego što je ruže.
Možda nam je zato, život i draži,
malo po trnju, pa onda po ruži.
Kad bi sve, ružama posuto bilo,
ne bi se lijepo, ni cijeniti znalo.
Trnje je tu, da nas sve nauči,
da za ljepotu, mora da se namuči.
Ana Šimić
Tuzla, 31.03.2023.g.
