Od 2035. godine u Evropskoj uniji više neće
smeti da se prodaju novi automobili na benzin i dizel – barem tako hoće
Evropski parlament, koji je u četvrtak izglasao odluku.
Doduše, sada slede naporni pregovori sa
državama članicama EU. One bi do kraja juna trebalo da izađu sa zajedničkim
stavom, a neke, poput Češke, oštro se protive zabrani.
Ipak, kako se čuje u političkom Berlinu,
male su šanse da se benzinci i dizelaši spasu, jer za ovu odluku EU nije
potreban potpuni konsenzus pa nijedna zemlja sama ne može da je blokira.
„Što pre u Evropi uspemo u ovoj tranziciji
i oslobodimo se zavisnosti od skupih fosilnih energenata, to ćemo bolje stajati
u globalnoj konkurenciji“, kaže Katarine Drege, šefica Zelenih u nemačkom
Bundestagu.
Ali, u Nemačkoj, zemlji gde su automobili i
mezimci i glavna grana industrije, još nema dogovora u Vladi. Blizu milion
radnih mjesta u Nemačkoj zavisi direktno od autoindustrije, i još toliko
indirektno.
Zato bavarski konzervativac Andreas Šojer,
raniji ministar saobraćaja, upozorava da zabrana automobila znači
„deindustijalizaciju kontinenta“.
Nezadovoljni su i Liberali, koji sa
Socijaldemokratama i Zelenima čine nemačku Vladu. Tamo posebno zameraju što
Evropski parlament ne ostavlja mogućnost da klasični automobili idu na
alternativna goriva, poput vodonika.
I zbilja, u koalicionom ugovoru stoji da će
se Vlada zalagati za e-goriva, to jest protiv zabrane motora sa unutrašnjim
sagorevanjem ukoliko ne emituju ugljen-dioksid.
A opet, neki stručnjaci upozoravaju da
recimo cele evropske zalihe vodonika nisu dovoljne ni za pet odsto automobila,
te da je bolje alternativne energente koristiti za avio-prevoz, jer avioni
teško da mogu da lete na baterije.
Polovnjaci ostaju na ulicama
Kad bi se volja Evropskog parlamenta
sprovela, to ne znači da bi 2035. klasični automobili isparili sa ulica – svako
bi mogao da tera svoj auto, čak i da kupi polovni. Ali, proizvođači više ne bi
smeli da prave i prodaju nova vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Jens Gizeke, evropski poslanik nemačkih
Demohrišćana, kaže da se prethodnih dana jedva spasavao od lobista „sa svih
strana“.
Sam Gizeke je protiv zabrane i naziva je
„nasilnom elektrifikacijom“. Kaže, moguće da nas čeka „Havana-efekat“, misleći
tu na prizore iz glavnog grada Kube gde se voze prastari automobili. Romantično
gledano – to su oldtajmeri, ali praktično gledano to su trovačnice.
Nejasno je šta čeka tržište polovnjaka
narednih godina. Moguće da će njihove cene rasti, jer će biti ljudi koji neće
da voze na struju. Agencija dpa podseća da je cena polovnjaka i tokom pandemije
skočila, zbog problemima u isporukama čipova iz Kine.
Automobilski giganti već spremni
Kako god ispadne odluka EU na kraju, neke
države su još ranije same rešile da postepeno izbace dizelaše i benzince sa
ulica. Tako se u Norveškoj benzinci i dizelaši neće prodavati već od 2025, dok
za 2030. isto planiraju Velika Britanija, Švedska, Danska, Holandija i Belgija,
a Francuska ovaj korak hoće najdalje 2040.
I sami proizvođači su shvatili odakle vetar
duva. Tako Dženeral motors, Volvo, Jaguar i Ford već imaju strategiju kako da
prestanu sa proizvodnjom klasičnih motora i pređu sasvim na električne. Slično
je najavio i Folksvagen, kao i Mercedes.
dw.com
